Nošenje dece je najbliži i najlepši kontakt koji roditelji mogu da ostvare sa svojom decom. U moru različitih marama, nosiljki, vrsta vezivanja pravila, ponekad je teško izabrati idealnu nosiljku. Tada na scenu nastupaju video tutorijali na internetu, istraživanja i savetovanja. U većini zemalja gde je nošenje rasprostranjeno postoje i savetnice za nošenje koje na lak i jasan način pomažu roditeljima da se izbore sa predugačkim krajevima raznih marama i sa izborima ergonomskih nosiljki. Sa jednom savetnicom za nošenje iz Nemačke, Katalin Suldinger (FB: Tragelotti), obavile smo intervju i saznale mnogo zanimljivih informacija.
Predstavi nam se ukratko za početak i kaži nam koliko dugo si već savetnica za nošenje i kako ti se pojavila želja da to postaneš?
Ja sam Katalin Suldinger, majka dvoje dece koji su nošeni s ljubavlju, po zanimanju pedijatrijska sestra. Moje radno mesto je na intezivnoj nezi za novorođenčad – gledajući roditelje i tek rođenu decu javila se kod mene želja da ih podržim u njihovom ponovnom povezivanju. Prerano rođene bebe ili bolesne bebe budu prebrzo odvojene od svojih majki, i faza prvobitnog povezivanja tu često izostane. Kako bi se da narušena bliskost popravila potreban je bliži telesni kontakt, a to se najbolje postiže nošenjem dece. Pre četiri godine sam završila doškolavanje u Didymos školi i od tada s radošću pomažem roditeljima u ponovnom povezivanju sa njihovim bebama.
Kako si se ti prvi put zainteresovala za nošenje? Da li su majke u Nemačkoj više zainteresovane za savetovanje pre početka nošenja ili sve informacije skupljaju sa ju tjuba?
Pre 13 godina, kada se rodilo moje prvo dete pozajmila sam staru maramu od svoje svekrve. To je bila stara marama, samo dva metra dugačka koja je bila dovoljna samo za dve vrste vezanja. Kasnije sam kupila dužu maramu i isprobala sam različite vrste vezivanja. Volela bih da sam ja tada imala pomoć savetnice. Tada nisu postojale savetnice za nošenje, koliko je meni poznato. S mojim drugim detetom prisetila sam se svojih starih iskustava, no tada je bilo već dosta info materijala na internetu. Mnoge majke služe se YouTube mrežom kako bi savladale različite vrste vezivanja, ali mnoge nakon toga odustanu.
U poslednje dve godine se drastično povećalo interesovanje za nošenje, samim tim i za lično savetovanje. Mnoga pitanja se sa savetovanjem brzo reše a komplikovani načini vezivanja marama lakše savladaju kada neko sa vama vežba.
Da li te češće pozivaju majke koje žele da koriste marame ili majke koje žele da koriste nosiljke?
Mnogi roditelji na početku više naginju ka nosiljkama jer ih vezivanje marama plaši. togom savetovanja se često ispostavi da vezivanje marama nije tako komplikovano i da je udobnost nošenja beba mnogo bolje nego sa što je to u nosiljkama. Kako deca rastu tako se roditelji menjaju od marame ka nosiljkama ili koriste oboje.
U nekim slučajevima roditeljima nisu potrebni saveti oko nošenja nego oko izbora prave nosiljke/marame.
Da li si se nekada susrela sa negativnim stavom u vezi sa nošenjem dece? Kakav je stav nemačkih lekara?
U mom okruženju nisam do sada čula da nošenje dece može negativno da utiče na razvoj deteta. Primetno je, međutim, da su dečija kolica jos uvek jedan takoreći statusni simbol i tu marama i nosiljka ne mogu da pariraju. Oni koji se bave nošenjem znaju da jedna dobra marama može biti jednako skupa kao i neka kolica.
U Nemačkoj postoje klinike za preveremeno rođene u kojima dozvoljeno da se bebe u marama prošetaju sa svojim roditeljima. Znatno je umanjen stres koji deca osete, veza između svežih roditelja i beba je jača, a razvoj bebe, kako fizički tako i psihički, olakšan je.
Da li i ti moraš da se edukuješ i usavršavaš?
Članica sam Tragenetzwerk e.V, to je udruženje koje se bavi svim u vezi sa nošenjem dece. Kao članica obavezna sam da svake godine posećujem kurse i dalje se usavršavam. To radim vrlo odgovorno. Razmena iskustava sa drugim savetnicama zlata vredi.
Šta bi preporučila onima koji još nisu sigurni da li je nošenje dece ono što oni žele?
Prema mom mišljenju, nošenje dece nije odluka. Sam taj osećaj zaštite tvog deteta i odgovaranje na njegove potrebe nalazi se u svakoj majci. Nošenjem se zadovoljavaju potrebe bliskosti i time su svi srećni.
Ali, kad me neko pita, tada kažem: Da li ste već probali sa jednom rukom čistiti krompir, češljati zamršenu kosu, praviti mleko, preuzeti paket?
Bebe traže bliskost. Svoju potrebu izražavaju kroz plakanje. Plač deteta ne može da podnese niko, tada većina uzme svoje dete u naručje i postaj, takoreći, jednoruk. Sa nosiljkom/maramom dobijaš dve slobodne ruke i srećnu bebu, divno, zar ne?
Ne može se živeti od savetovanja, pogotovo ne u ruralnim sredinama. Interesovanja u većim gradovima pokazuju da će u narednim godinama ipak biti bolja situacija .
Leave A Comment